Uvod

U svakoj kulturnoj i naučnoj ustanovi su moguća oboljenja koja stvaraju prepreku za prosperitet i razgranjavanje te kulture i nauke. Takođe versku kulturu isto to može da zadesi pa da na taj način uspori daljni tok njenog razvoja ka savršenstvu. Bavljenje temom "verska patologija" (patologija je nauka o bolestima i njihovim pojavama) vodi ka spoznaji tih oboljenja i načina suprostavljanja njima.
Poželjno je da u ovom poglavlju razmotrimo one stvari koje su u vezi oboljenja bistre Mehdijske kulture i da se na taj način upoznamo sa njima i da otkrijemo način suprostavljanja istima kao i način njihovog neutralizovanja i otklanjanja.
Nemarnost u vezi bolesti Mehdijske kulture je razlog slabljenja ljudskih, naročito mladalačkih uverenja u postojanje predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- kao i umanjenost različitih dimenzija njegove spoznaje. Takođe to može biti i razlog naklonjenosti ljudi ka iskvarenim ustanovama. Iz tog razloga spoznaje tih oboljenja, očekivatelje veličanstvenog predvodnika vodi u izbavljenje iz stranputica kako u uverenjima tako i u delima.
U ovom poglavlju ćemo razmotriti glavne bolesti Mehdijske kulture, pod različitim naslovima.

Neispravno shvatanje

Neke od glavnih bolesti Mehdijske kulture su neispravna tumačenja i shvatanja pojedinih tema te islamske kulture. Pogrešna ili krnjava objašnjenja prenosa su razlog netačnog shvatanja. U nastavku ćemo navesti neke od tih primera.
1.) Neispravno tumačenje pojma "Intizar" (tj. iščekivanje) vodi ka sumnjičenju da ako će predvodnik očistiti svet od izopačenosti onda nam nije dužnost da mi otklanjamo lošosti i grubosti. Moguće je da zbog tog tumačenja ponek pomisli da radi brže pojave predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- treba što više širiti nemoral i nevrlost. Takav način razmišljanja je nasuprot gledišta časnog Kur'ana i porodice božijeg Poslanika -neka je mir na njih- koje glasi da je naređivanje na dobro i odvraćanje od zla jedno od glavnih dužnosti i obaveza svih muslimana.
Osnivač islamske republike Irana, Ruhulah Homeini je to gledište kritikovao na ovaj način:
"Kad bismo mogli i kad bi imali takvu snagu, trebali bi da uklonimo sva nasilja i tiranije, jer to je naša verska dužnost i obaveza, ali to je nemoguće za nas. Sveti Mehdi -naka je mir na njega- će obaviti taj posao i ispuniće svet pravdom što ne znači da se vi (koji sada živite) odreknete od toga i da smatrate da to nije vaša obaveza."
Takođe je dodao:
"Da li mi treba da napustimo svoju dužnost odvraćanja od zla iako znamo da je to Kur'ansko naređenje?! Da li mi treba da prekinemo sa neređivanjem na dobro i da širimo grehe da bi se pojavio sveti predvodnik Mehdi -neka je mir na njega-?!"
Treba napomenuti da je na početku šestog dela (iz trećeg poglavlja) pod nazivom "Bujno iščekivanje" već rečeno u vezi ispravnog značenja pojma "Iščekivanje".
2.) Neki prenosi su shavćeni na egzoterijski način pa se tako misli da je svaka pobuna pre pobune predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- osuđujuća i neprihvatljiva. Iz tog razloga se suprostavljaju islamskoj pobuni i revoluciji Irana koja je bila protiv nasilja i tiranije i kaja je bila sa ciljem sprovođenja verskih obreda.
Odgovor takvima je to da se sprovođenje mnogih verskih obreda ne omogućava sem sa osnivanjem islamske vlade, kao što su uspostavljanja verskih sankcija i osveta, borba (tj. džihad) sa neprijateljima i opšte suprostavljanje izopačenosti. Zbog toga, pokušaj za osnivanje islamske vlasti je povoljan i prihvatljiv potez. Odvraćanje od pobuna što je spomenuto u nekim prenosima znači da ne treba učestovati u iskvarenim pobunama koje su bez božanskog motiva, kao što ne treba učestvovati ni u pobunama koje se odvijaju bez osvrta na povoljne uslove i domene niti da se učestvuje u pokretima čije vođe to nazivaju Mehdijskim pokretom. Iz rečenog se shvata da ovakvi prenosi ne poriču revolucije i pobune koje se vode sa ciljem ispravljanja ljudske zajednice.
3.) Sledeća od bolesti Mehdijske kulture je potvaranje predvodnika
Mehdija -neka je mir na njega- u nemilosrdnog čoveka.
Nasuprot misli ponekih ljudi da će predvodnik Mehdi -neka je mir na njega- svojom pravednom sabljom prouzrokovati more krvi i da će mnoge pobiti, predvodnik epohe je manifestacija božije ljubavi i milosti. On će kao uvaženi božiji Poslanik -neka su blagoslovi božiji na njega i na njegovu porodicu- blistavim rečima i čvrstim argumentima najpre sve ljude javno pozvati da prihvate islam i Kur'an i mnogi će učiniti tako i pridružiće mu se. Tada će se predvodnik okrenuti sablji zbog tvrdih i okorelih neprijatelja koji ne budu hteli da prihvate istinu i koji su nepopravljivi.

Požurivanje pojave

Jedna od glavnih bolesti Mehdijske kulture je prenagljenost u vezi pojave predvodnika. Pojam "prenagljenost" (Isti'džal) označava žurbu i htenje nečega pre određenog roka i pre uspostavljanja neophodnih uslova i domena. Užurbani ljudi zbog slabosti svoje duše i zbog svog nedovoljnog kapaciteta, gube sopstvenu stabilnost i smirenost tako da bez pažnje na uslove žude da se što pre ostvari ono što žele.
U bistroj Mehdijskoj kulturi, u vezi iščekivanja skritog predvodnika je rečeno da pravi očekivatelji stalno žude za pojavom i sa velikom ushićenošću iz sveg srca zahtevaju pojavljivanje predvodnika. Oni se puno mole za ubrzano svitanje, ali ne žure sa time i koliko god da potraje period skritosti i da se oduži iščekivanje, i dalje će očuvati svoju strpljivost i smirenost. Takvi će pored svoje ogromne želje za pojavom biti u potpunosti poslušni božijoj odredbi i Njegovim zahtevima, trudeći se da uspostave sve neophodne domene za tu pojavu i na tom putu će ostati dosledni.
Abdur Rahman b. Kesir priča: Sedeo sam kod predvodnika Sadika -neka je mir na njega- i ušao je Mehrem i rekao: "O moj vođa! Kaži mi kada će se dogoditi očekivani dešaj?" Predvodnik mu je odgovorio: "O Mehreme! Određivači vremena za to lažu, užurbani ljudi će biti uništeni, a pokorni će biti spašeni."
Odvraćanje od žurbe i hitnje u vezi predvodnikove pojave je iz razloga što se nakon toga u očekivatelju stvara obeznađujući mantalitet. On tada gubi svoju strpljivost i smirenost, pokornost mu se pretvara u tužakanje i žaljenje i uzruja se zbog kašnjenja pojave. Ta bolest postepeno prelazi i na druge i ponekad zbog prenagljenosti u vezi pojave se počinje sa poricanjem i negiranjem predvodnikovog postojanja.
Treba reći da je poreklo požurivanja pojave kod ponekih ljudi to što neznaju da je pojava jedna od božijih tradicija koja će se ostvariti kao i sve ostale tradicije nakon uspostavljanja svih faktora i domena. Iz tog razloga, takvi ljudi žure sa pojavljivanjem.

Određivanje vremena pojave

Jedna od bolesti Mehdijske kulture je to da poneki ljudi sami određuju vreme pojave iako je to skriveno za njih. Verski pedvodnici su u svojim prenosima svim snagama odvraćali od takvih postupaka i one koji se bave time su nazvali lažovima.
Neko je pitao predvodnika Bakira -neka je mir na njega- da li se zna tačno vreme pojave pa mu je odgovorio:
"Osobe koje prognoziraju vreme pojave lažu", i ovo je tri puta rekao.
Pored ovakvih prenosa opet poneki (svesno ili nesvesno) određuju vreme pojave. Najmanja šteta koja se prouzrokuje time je osećaj obeznađenosti onih osoba koje poveruju u ta lažna prognoziranja kada se uvere da to nije bilo tačno.
Iz tog lazloga istinski očekivatelji pojave treba da se klone od zamki takvih varalica i prevaranata kao i da se uzdaju jedino u božije određenje povodom toga.

Komparacija znakova pojave sa zasebnim aplikacijama

U mnogim prenosima su u celini navedeni raznorazni znaci pojave predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- ali nisu jasni pojedini detalji njihovog događaja niti su jasne njihove specifičnosti. Ta činjenica je uzrokovala mnoga individualna shvatanja i tumačenja. Poneke osobe se trude da uporede znake pojave sa trenutnim dešavanjima i na osnovu takvih komparacija dolaze do svojih zaključaka da je vreme pojeve blizu.
To je takođe jedno od mogućih oboljenja Mehdijske kulture, koje vodi ka obeznađenju i sumnjičenju u pojavljivanje predvodnika. Na primer kada neko Sufijanijevu ličnost uporedi sa nekom osobom i ustvrdi da je to on ili kada neko u vezi Dedžala iznese nelogične iskaze i na osnovu toga nagovesti da će pojava ubrzo uslediti, i kada se ljudi uvere da se to nije desilo ni nakon prolaska više godina, tada će grupa od njih zapasti u zabludu i stranputicu i posumnjaće u svoja ispravna uverenja.

Iznošenje nevažnih tema

U bistroj i jasnoj Mehdijskoj kulturi postoje mnoga načela i kazivanja u vezi kojih treba obratiti posebnu pažnju. Ona, imaju veliki uticaj pri informisanju ši'ija i veoma su važna za određivanje načina i stila njihove (tj. ši'ijske) delatnosti u periodu skritosti.
Nekad se vidi da se poneke osobe i naučni skupovi u svojim diskusijama, člancima, časopisima ili na raznim konferencijama bave temama koje su nebitne i nevažne i često izazivaju suvišne sumnje i neosnovana pitanja kod očekivatelja pojave.
Kao primer tome, može se navesti tema "poseta predvodniku epohe" u kojoj se podstiče i poziva ka toj temi na preteran način. Takvi poslovi imaju loš rezultat i uzrokuju obeznađenje a ponekad i demantovanje predvodnika. Ono što se u prenosima previše naglašava je kretanje na putu zadovoljstva predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- i na putu sleđenja njega kako u govoru tako i u ponašanju. Iz tog razloga je jasno da u vreme predvodnikove skritosti, treba da se razjasne dužnosti očekivatelja tako da u slučaju susreta sa predvodnikom on bude zadovoljan u vezi poslova tih ljudi.
Ima još primera pomenutih nevažnih tema koje treba da ustupe mesto uticajnim i korisnim temama u životu očekivatelja kao što su pitanja: da li je imao bračnu vezu, ima li decu, gde živi i slično tome. Kazivanja u vezi faktora i domena pojave su mnogo važnija od ovakvih kazivanja, jer upoznavanje uslova pojave predvodnika podstiče njegove sledbenike na kretanje u pravcu ostvarivanja tih domena.
Treba dodati i to da je za shvatanje teme Mehdijstva potreban sveopšti uvid, što se odnosi na to da u toku diskusije na tu temu treba imati na umu sva načela Mehdijstva. Neke osobe ponekad u svojem tumačenju pojedinih prenosa, bez osvrtanja na druge prenose dolaze do netačnih zaključaka u vezi Mehdijstva, kao na primer što obraćanjem pažnje samo na prenose koji govore u vezi dugotrajne pobune i prekomernog prolivanja krvi, zamišljaju skritog predvodnika previše strogim čovekom i to je zato što nisu obratili pažnju i na ostale prenose koji ukazuju na njegovu ljubaznost i blagost i koji porede Mehdijev metod i moral sa stilom njegovog uvaženog pretka Muhameda -neka su blagoslovi božiji na njega i na njegovu porodicu-. Jasno je da obraćanje pažnje na obe vrste prenosa vodi ka činjenici da će predvodnikov odnos sa svim istinoljubivim ljudima (a posebno sa njegovim ši'ijama) biti poput mora ljubaznosti, nežnosti i prijatnosti, i njegova osvetnička sablja će kažnjavati nasilnike i njihove sledbenike.
Iz rečenog se shvata da dijalog na temu Mehdijstva zahteva neophodnu naučnu podlogu i oni koji ne budu posedovali takvu osobinu ne mogu pristupiti tom sučeljavanju, jer njihova umešanost u to može da nanese Mehdijskoj kulturi neizlečiva oboljenja.

Lažni izjavitelji

Jedna od bolesti Mehdijske kulture je pojavljivanje lažnih izjavitelja koji su govorili u svoju korist. U toku perioda skritosti predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- neki ljudi su lažno izjavljivali da su u neposrednoj vezi sa njim i da im je on dodelio titulu specijalnih zamenika.
Predvodnik epohe -neka je mir na njega- je u svom poslednjem pismu upućenom četvrtom specijalnom zameniku, rekao:
"Umrećeš za šest dana, zato dovrši svoje poslove i za svoga zamenika nikoga ne određuj, jer nastupa doba duge i potpune skritosti... u buduće, neki od mojih sledbenika će lažno izjavljivati da su me videli (i da su u neposrednoj vezi sa mnom). Znajte da ko god ustvrdi da me je video pre Sufjanieve pobune i pre nebeskog krika, on je lažov."
Iz ovog prenosa se podrazumeva da je dužnost svakog obaveštenog ši'ije da demantuje lažne izjavitelje koji tvrde da su u kontaktu sa predvodnikom ili da su njegovi specijalni zamenici i da spreči prodor i propagandu takvih osoba.
Neki od tih lažova imaju hrabrosti da posle svoje izjave u vezi zameništva, ustvrde čak i da su oni obećani Mehdi, da bi nakon toga, pokušali da osnuju svoj lični pravac i svoju sektu. Na taj način su uspostavili povoljnu klimu za zabludu mnogih ljudi. Razmatranjem istorijata takvih grupica i sekti, postaje jasno da su mnoge od njih nastale sa podrškom od strane pojedinih kolonijalnih režima i uz njihovu pomoć su mogli da se šire.
Jasno je da osnivanje takvih zalutalih sekti i zabludelih grupa i pristupanja nekih ljudi takvim izjaviteljima u vezi Mehdijstva ili zameništva predvodnika epohe je zbog nedovoljne upućenosti i pomanjkanja znanja kod pojedinaca. Ukoliko je preterana žudnja za susretanjem sa predvodnikom, bez dovoljnog znanja i obaveštenosti u vezi Mehdija -neka je mir na njega-, i ukoliko uzrokuje nemarnost prema lažnim izjaviteljima, u tom slučaju će još više olakšati put za takve izjavitelje.
Iz rečenog se shvata da ši'ije koje očekuju svog predvodnika treba da se sa neophodnim znanjem u vezi bistrih i jasnih načela Mehdijstva, sačuvaju od mnogobrojnih zamki postavljenih od strane varalica i prevaranata. Takođe treba sa sleđenjem ši'ijskih elitnih učenjaka da se kreću svetlom stazom njihovog pravca.