Cilj stvaranja postojeće zajednice je savršenstvo i što veće ljudsko približavanje manifestaciji svih potpunosti, a to je svevišnji Bog. Radi dostizanja do ovog uzvišenog ideala treba da se uspostave domeni i neophodni elementi. Iz tog razloga, svetska vladavina predvodnika epohe -neka je mir na njega- svoje napore ulaže za obezbeđivanje elemenata pomoću kojih se približava Bogu, i trudi se da otkloni sve prepreke sa tog puta.
Čoveka sačinjavaju dve dimenzije a to su meterija i duša. Radi toga i njegove potrebe se dele na materijalne i duhovne. Iz tog razloga, da bi dostigao do savršenstva,on mora da poseduje sračunate i precizne ideje u oba pogleda. Pravda, koja je krajnji rezultat božije vladavine je garant za ljudski razvoj i prosperitet kako na materijalnom tako i na duhovnom nivou.
Zato, ciljevi vladavine dvanaestog predvodnika -neka je mir na njega- se mogu izneti u vidu duhovnog prosperiteta i sprovođenja i širenja pravde.

Duhovni prosperitet

Da bi se shvatila dragocenost i vrednost spomenutih ciljeva treba se ukratko osvrnuti na istoriju čovečanstva u vreme drskih vladara.
Kakvu ulogu su imale duhovnost i ezoteričke vrednosti u toku života bez vlade božijeg dokaza? Zar nije tako da su zalutali i napušteni ljudi uvek koračali na putu duhovne dekadencije i da su sleđenjem svojih strastvenih prohteva i sotonskih došaptavanja, zaboravili na sve lepote i dobrote svojega života koje su sopstvenim rukama zakopali u grob požudne gramzivosti? Čistoća i suzdržanost, iskrenost i dobrodelatnost, asistencija i saradnja, opraštanje i samopožrtvovanje , kao i dobrota i lepočinstvo su svoja mesta prepustili strastvenim prohtevima i požudnim gramzivostima, laži i neistinama, ponosu i egoizmu, prevarama i podlostima, kao i prekomernim htenjima i nezasićenosti. Ukaratko rečeno, duhovni aspekt ljudskog života provodi svoje zadnje trenutke, a u mnogim delovima sveta i u većini ljudi je u potpunosti već nestao.
Vladavina poslednje božije ostavštine se kreće na osnovu oživljavanja te duhovnosti unutar ljudske biti i pokušava da podari život tom usmrćenom pojmu, da bi na taj način ljudi kojima se pokoravaju anđeli, okusili slast istinskog i ispravnog života. Tako će ljudi podsetiti ostala bića da im je od početka zacrtano da dišu i žive takvim životom i da mirišu čistoće i dobrote sveta iz dubine duše.
"O koji (ste) baš (oni) koji uveriše se! Odgovorite za Boga i za Poslanika kada zazove vas za ono (što) oživljava vas..."
Iz tog razloga, duhovni život -koji je poenta za čoveka u odnosu nad životinjama, čini bitni i temeljni deo ljudskog postojanja, jer upravo zbog posedovanja te duhovnosti, čoveka nazivaju čovekom. Takav (duhovni) život ga vodi ka Gospodaru postojanja i na taj način se čovek približava Njemu.
U doba vladavine božijeg zastupnika na zemlji, duhovni deo ljudskog postojanja će biti uređen i usklađen i ljudske vrednosti će se širiti i bujaće u svim dimenzijama njihovog života. Uglačanost i prijateljstvo, samopožrtvovanje i odanost, istinitost i ispravnost, kao i sve što spada u red dobrota će zahvatiti čitav svet.
Treba napomenuti da je za dostizanje ovog uzvišenog cilja i svetle tačke potreban tačan i precizan temeljni plan o kojem će se više reći u sledećem delu.

Širenje pravde

Najdublja rana ljudske zajednice u svim periodima proteklih vekova su nasilja i tiranije tog društva. Čovečanstvo je oduvek bilo onemogućeno od ostvarivanja svojih prava u različitim pojmovima i pravcima. Materijalni i duhovni darovi nisu bili pravedno deljeni među ljudima. Pored osoba koje nisu imale potrebe za ničim je uvek bilo onih koji su gladovali i stalno je u neposrednoj blizini visokih dvorova i ukrašenih vila bilo osoba koje su spavale pod vedrim nebom pokraj nekog puta. Imućni i oholi ljudi su večito uzimali siromašne za svoje robove. Belci su smrtonosni bič zadavali crncima zbog njihove crne puti i kože. Ukratko rečeno uvek i svuda prava siromašnih i nejakih su bila ugrožena zbog strastvenih požuda nasilnika i grubih vladara. Čovek je uvek težio za pravdom i jedinstvom i stalno je očekivao doba bujne pravednosti.
Krajnost tog iščekivanja je rascvetano doba vladavine predvodnika Mehdija -neka je mir na njega-. On kao najveći pravedni vođa i ispravni prdvodnik će dati sve od sebe da uspostavi pravdu širom čitavog sveta i u svim oblastima. Ta prijatna zbilja je pomenuta u mnogim prenosima u kojima je nagovešten njegov dolazak.
Predvodnik Husejn -neka je mir na njega- je rekao:
"Ukoliko od trajanja sveta preostane samo jedan dan, Bog će ga odužiti sve dok se pobuni osoba od mojih potomaka, koja će ispuniti zemlju pravdom i ispravnošću kao što je bila prepunjena tiranijom i nepravdom. To sam čuo od božijeg Poslanika -neka su blagoslovi božiji na njega i na njegovu porodicu-."
Mogli bi da navedemo još desetine sličnih prenosa koji nagoveštavaju svetsku pravdu i otklanjanje tiranije i nasilništva u senci vladavine poslednjeg božijeg obećanika.
Napomenimo da su pravda i usklađenost od najočitijih osobenosti predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- do te mere da je u nekim molitvama nazvan tim imenima.
"O bože! Neka je Tvoj blagoslov na staratelja Tvog posla (tj. na veliul emr-a), koji je idealni pokretač pobune (Kaim) i koji je pravda koju očekuju sve osobe."
On će za načelo svojih revolucionarnih ciljeva odabrati pravdu jer ona uspostavlja domene istinskog života u svim njegovim individualnim i društvenim dimenzijama, i zato što su zemlja i njeni stanovnici bez pravde poput bezdušnih mrtvaca za koje se misli da su živi.
Predvodnik Kazim -neka je mir na njega- je u vezi tumačenja 17-og ajeta sure "Hadid" rekao: "Rečeno iz ajeta ne znači da će zemlja biti oživljena kišom, već će Bog poslati ljude koji će oživeti pravdu, i zbog njenog oživljavanja (u zajednici) biće oživljena i zemlja."
U spomenutom ajetu "oživljavanje zemlje" ukazuje na to da je mehdijska pravda opšta i sveobuhvatna a ne da se odnosi samo na neke pojedine delove sveta ili na pojedine osobe.